NOSTALGICAR
Svakoga jutra kad ustane iz kreveta, upali cigaru ciji dim uvlaci vec nekoliko godina, popije kafu ciji je ukus do danas ostao nepromenjen, obrija se istim brijacem i polije lice jeftinim losionom. A onda se zapita da li se jucerasnji dan ponavlja. Odgovor nadje u liku kojeg vidi u ogledalu, u liku koji postepeno stari razmisljajuci o danu koji je za sve nov i neponovljiv, a za njega isti kao jucerasnji dan.
Dan koji je poceo suvim duvanom, krupno mlevenom kafom i novom neprimetnom sedom u kosi.
DASKE KOJE ZIVOT ZNACE
Prasina i paucina. Trule daske i pocepane zavese. Na sceni glumci. Igraju. Glume. Pevaju. Publika nema. Sede i cute. Gledaju i nije im zanimljivo.
U jednom trenutku, pocese daske da pucaju. Dize sa prasina. Glumci propadose kroz binu. Publika je na nogama. Aplauz. Poziv na bis. Ja ustajem i odlazim.
Sutra citam u novinama: Srusilo se pozoriste. Pored teksta fotografija: Gomila ljudi stoji pored rusevine, tapse i poziva na bis.
SKICA IZ KOMSILUKA
Seo je u auto i otisao.
Bez pozdrava i bez reci.
Besan.
Izgledalo je kao da se vise nece vracati kuci.
SITUACIJA
Ja stojim u sredini. Ona se dere, on se dere. Ona vice na njega, on vice na nju. Ona ga psuje, on je psuje. Ona histerise, on histerise. Ona ga vredja, on je vredja. Ona se okrece ka meni i bucno pita ko je u pravu, on se okrece ka meni i bucno pita ko je u pravu.
Ja stojim u sredini.
UCITELJ
- Dobro je.
Izustio je te reci i izdahnuo.
Stajali smo zbunjeni oko njegove postelje.
Iako nismo znali sta je to bilo dobro, mi smo mu ipak verovali.
TAJNA
Svoju mudrost je krio ispod sesira.
NADIMAK
Ćela, Paun, Dugi, Puca, Batina, Đani, Cola, Mula, Doktor, Džimi, Pop, Krnja, Rambo, Uške, Koma, Suki, Drvke, Buda, Zerbe, Zava, Giga, Sile, Stole, Zombi, Čvarak, Zip, Bumbar, Gaja, Kostur, Kinez, Šoja.....
I svaki ima svoju priču.
"B"
"T" je konačno, posle dugo vremena, zagrlio "M". "M" je dugo maštala o ovm trenutku. "S" je mirno sedeo i sve posmatrao. "A" je točila piće. "V" je gušila sa nekom laganom muzikom. "D" je gasio cigaretu i spremao se da krene. "L" je tamanio slane zanimacije. "M2" i "P" su razgovarali o politici.
Miris prolivenog vina, kružio je sobom mešajući se sa duvanskim dimom. Noć je nečujno isparavala. Prvi autobusi su krišom dovozili obrise novog jutra.
"B" je za to vreme radio.
ISPOVEST JEDNOG PSA
Na ogradi ispred jedne stare, trošne kuće, crnim velikim slovima, bilo je ispisano: Čuvaj se psa. Verovali vi ili ne, ja sam bio taj pas. Samo ja nisam bio tako opasan. Godinama sam bio vezan ispred svoje kućice, tako da sam izgubio želju za lajanjem i zastrašivanjem prolaznika. Postao sam ofucan, prljav i umoran od dosadnog života.
Često sam se divio svom gazdi. Taj je lajao i za njega i za mene. On je bio besan na ceo svet. I sve mu je smetalo. Danju je lajao na komšije, noću je zavijao gledajući u zvezde. Kad je bio dobre volje, znao je samo da zareži. A što vam ja sve ovo pričam? Pa, kad je bio na samrti, prišao mi je i rekao:
"Bio si nikakav pas".
Ja sam samo ćutao. Nisam hteo ništa da mu odgovorim. I on je umro. Tih dana je baš bilo tiho. Tišina je zujala na sve strane. Zvuk mog lanca bi ponekad presekao tu tišinu, ali, sve se svodilo na osluškivanje praznine. Do mene je dopirao lavež nekih drugih ljudi iz daljine. Ubrzo zatim bi opet nastajala tišina.
Sada u toj kući živi neki gazdin daleki rođak. Neki pisac, književnik, ko zna šta je. Ali taj samo ćuti. Sedi i piše.I baš me nervira. A ja sam već toliko omatorio da sam ostao i bez glasa. Nijedna četka više ne bi uspela da prođe kroz ovu moju umršenu dlaku, čak ni cirkus buva ne bi uspeo da se iskobelja sa mojih leđa. E, tako vam je to.
Nedostaje mi gazda. Noći su suviše tužne ovako mirne i bez njegovog laveža. A, stvarno, bio je nikakav čovek. Samo, ja mu to nikada nisam rekao.
Iskreno, bojao sam se da me kojim slučajem ne izujeda.
ZLO
Beše to davno kada je čovek krenuo da pronađe i uništi zlo. Pomisli:
"Možda je zlo na zemlji..."
Kroz blato i trnje, kroz šume i polja, do kraja sveta, al' ne nađe ništa. Pomisli:
"Možda je zlo na nebu..."
Kroz kiše i oblake, kroz munje i gromove, do najdubljeg svemira, al' ne nađe ništa. Pomisli:
"Možda je zlo pod vodom..."Kroz reke i mora, kroz jezera i okeane, do najvećih dubina, al' ne nađe ništa.
I ne shvati čovek da ne može naći i uništiti zlo.
I ne shvati čovek da zlo postoji skriveno duboko, duboko u njegovoj duši.
Beše to davno kada je čovek krenuo da pronađe i uništi zlo.... al' ne nađe ništa.
