IME
Urezao sam svoje ime na klupi u parku. Nije proslo nekoliko dana, a ona je odlomila dasku sa mojim imenom i odnela kuci.
Farbom sam ispisao jedan zid svojim imenom. Posle par dana, ona je srusila zid i cigle sa mojim imenom odnela kuci.
Izgrebao sam neko staklo slovima mog imena. Nakon dva, tri dana, ona je to staklo izvadila iz okna i odnela kuci.
Ali...
Ona nije volela mene.
Jednostavno..... volela je samo moje ime i drugog decka koji se zvao isto kao i ja.
BUDAN
Nocas se bojim da zaspim. Plasim se da te necu sanjati, a ne zelim da budem bez tebe do jutra. Ostacu budan i smisljati price, smisljati stihove i pesme o tebi, sescu na prozor i pricati zvezdama o tvom osmehu, ostacu budan i svicima i nocnim pticama, priznacu koliko mi zaista znacis. Nocas se bojim da zaspim. Plasim se da te necu sanjati, a ne zelim da budem bez tebe do jutra.
TREMA
- Moram da te vidim - javila se.
Nisu se dugo videli i on je znao da je glupim izgovorima dosao kraj.Glas joj se promenio,odrasli su... Ipak... Sve sto je nekada bilo,nestalo je.. O cemu bi pricali? Ma naci ce se nesto o dobrim starim danima, neka glupost. Srce je tuklo kao ludo.
LAMPICE
Mrak je progutao sobu, noc je obojila zidove u crno. Lezala je u svom krevetu i razmisljala o nekim glupim stvarima. Tek, u tom mraku bi zasijala neka lampica, svetleca crvena tackica. Jedna je bila pored dugmeta za paljenje televizora, druga na mini-liniji, treca na mobilnom telefonu.... Par brojeva na satu je treperilo i razbijalo monotoniju tih lampica, unoseci zivost u te nebitne stvari.
Lezala je u krevetu i razmisljala o nekim glupim stvarima.
Tek, u tom mraku bi zasijale njene oci.
Momenat kratak, ali dovoljan, da mi, sakriveni, iz lampice vidimo nesto najlepse na svetu.
NEDELJA
Bila je noć. Padala je kiša. Prozor je bio otvoren. Knjiga je ležala pored kreveta. Čaše su ostale na stolu. Nedovršena cigareta ugašena u pepeljari. Čulo se kuckanje sata. Senke su se jurile po sobi. Mrak je pucao na sve strane.
Svanulo je jutro. Ona je spavala. Golicao sam je svojim pogledom.
MALA
Niko nije primetio kada sam nju, tako malu, sićušnu, sakrio u unutrašnji džep svog kaputa.
Hodao sam ulicom i ćutao tajnu.
INTIMNA VEČERA UZ SVEĆE, LAGANU MUZIKU I SLUČAJNU GRMLJAVINU
Kiša je pravila nesnosnu buku. Iznenada je sve postalo neonsko plavo. A onda je priroda eksplodirala.
Njen sin se krio pod stolom.
LOVERS ROCK
pokraj tebe
protiče
kraljevstvo sačinjeno od očaja
neko nas je slomio
sve zbog ljubavi
pevaš o ropstvu
i slatkim stvarima
iako reči
ne znače ništa
odlaziš
a ljubav je ono
zbog čega ovde
ostaješ
GLADAN
Gladan, gladan sam tvojih reči, šaputanja o zmajevima i vetrenjačama.... pred tobom duhovi odlaze pognutih glava kroz vrata i zidove, vetar postaje samo običan vazduh koji ti jednostavno udahneš. Gladan sam tvojih balada o velikoj žutoj lopti koja čuva noć nad mojim prozorom. Pred tobom mesec postaje samo veliki prsten kojim venčavaš mrak i svemir. Gladan, gladan sam tvojih reči, šaputanja o zmajevima i vetrenjačama... gladan.... šaputanja o bilo čemu.
ZID
I dišem zid
i čujem zid
i vidim zid
i osećam zid
i dižem ga visoko.
Nesvesno.
NEMOJ
Nemoj pričati o sutra
ako ne živiš danas,
nemoj pričati o religiji
ako ne veruješ,
nemoj pričati o ljubavi
ako ne želiš da je daš.
RASTANAK
Idem. Dovidjenja rekoh. Poljubac i pozdrav. Suze spakovane u koferu, cekaju da zamaknem iza coska.
Odlazak.
Kida deo njihovog srca.
KRUG
Svake je noci, dolazila poplocanom stazom koja je vodila do klupe u parku. Tu bi sela, spojila dlanove i krenule bi joj suze. Presijavale su se na mesecini, kao najcistiji dijamanti. Ulicna svetla su se igrala sa suzama, praveci od njih savrsena ogledala. Komadici tih ogledala, sa sobom su odnosili delove njene duse. Suze su padale na zemlju, a u njima se mogao videti odraz jedne obicne devojke.
Svake je noci, dolazila poplocanom stazom koja je vodila do klupe u parku. Tu bi sela, spojila dlanove i krenule bi joj suze. Te noci, nije se pojavila. Dugo sam stajao kraj prozora i cekao da se pojavi. Nije dosla. I narednih noci sam bezuspesno u mislima pokusavao da je dozovem. Nije se pojavila. Stajao sam kraj prozora i cekao. Noci su redjale svoj mrak, mesecina je jednostavno izgledala obicno, bez njenih dijamanata. Cekao sam. Nije dosla.
Svake noci idem poplocanom stazom koja vodi do klupe u parku.
Tu sednem, spojim dlanove i razmisljam o njoj.
Nisam ni svestan da iz mojih ociju ispadaju komadici ogledala, sa kojima odlaze… delovi moje duse.
POVRATAK
Vratio sam se. Moja soba više nije soba. Ovo je ćelija puna duhova prošlosti koji mi ne daju mira ni jedan sekund. Noćas sam u njoj. Zagledan u jednu tačku, prelistavam ispisane stranice proteklih godina i gledam senke koje projektuju scene iz mog života. Mozak radi punom parom, ne može da se zaustavi. Ja, kao pokušavam da izignorišem sve to, ja, kao pokušavam da zaspim i da pobegnem bar noćas od svega, ja, kao pokušavam da ne pustim suzu. Tiho je. Ne čujem škripu njenih zuba, koja mi nekim čudom sada vrlo nedostaje, ne gurkam se i ne borim sa njom za svaki pedalj kreveta, ne osećam na svojim obrazima kako diše i kako je čudno sklupčana i pripijena uz mene. Moja soba više nije soba. Ovo je ćelija u kojoj nema tonova i nota. Čak se ne čuje ni pucanje ni lomljenje mojih grudi, grmljavina koja tutnji kroz dušu i zemljotres prepun emocija koji protresa celo telo. Sve se krši i puca, kida me od glave do pete, boli i još više boli. I ne mogu rečima opisati tu bol koja nije fizička, tu bol koja u tišini odzvanja i ubija sve u meni...iznova i iznova.
ZALJUBLJEN
Mislio sam da sam dao sve. Mislio sam da u meni više nema ničega, ni želje, ni vere, ni ljubavi ni strasti. Mislio sam da sam izgoreo i da nikad više ništa u meni neće goreti. Mislio sam da ću večno ostati prazan, da će u mojoj duši stalno odzvanjati tišina. Mislio sam da više nikada neću ni sanjati, ni maštati. Onda si se pojavila ti. Više uopšte ne mislim.
